32) O Hiperborejcima ne znaju ništa da kažu ni Skiti ni drugi narodi iz tih oblasti, osim Isedonaca donekle. A ja mislim da ni oni ne znaju ništa da kažu, jer bi nam sigurno Skiti pričali i o njima, kao što nam pričaju i o jednookim ljudima. Ali nam o Hiperborejcima priča Heziod, pa i Homer u Epigonima, ukoliko je Homer zaista ispevao tu pesmu.
33) A najviše znaju o njima stanovnici Dela, koji tvrde da su Hiperborejci uvijali svoje zavetne darove u pšeničnu slamu i slali ih Skitima, a od Skita dospeli su ti darovi njihovim susedima, i tako od naroda do naroda, dok nisu dospeli daleko na zapad do Jadranskog mora, a odatle na jug u Heladu, i to najpre u Dodonu, a odatle su sišli na Malijski zaliv, zatim su prešli na Eubeju, pa onda od grada do grada stignu i do Karista, a posle ovoga prođu pored Andra i ne svrate na njega. Stanovnici Karista ih, naime, odnesu na Ten, a Tenjani na Del. Eto, oni pričaju da su oni zavetni darovi tako stigli na Del, a Hiperborejci su prvi put poslali dve devojke da nose ove darove, i one su se zvale Hiperoha i Laodika, a sa njima poslali su Hiperborejci, radi njihove zaštite, i pet svojih građana kao pratioce; njih danas zovu ''Perferejci'' i na Delu im ukazuju veliko poštovanje. Pošto se Hiperborejcima izaslanici nisu vraćali, oni su, bojeći se da im se ne desi da šalju uvek izaslanike a da im se ne vraćaju, odneli na granicu darove umotane u pšeničnu slamu i zamolili susede da te darove prenesu do drugog naroda. I priča se da su darovi, slati od naroda do naroda, dospeli i na Del. Ja znam da skoro isto rade Tračanke i Peonke: umotavaju zavetne darove kad prinose žrtve kraljici Artemidi; i one nikad ne prinose te žrtve bez pšenične slame.
34) Znam sigurno da one to čine. A za uspomenu na smrt ovih hiperborejskih devojaka na Delu, delske devojke i momci seku svoju kosu. Uoči svadbe odseku devojke sebi jedan pramen kose, obaviju ga oko vretena i stavljaju na grob (a grob se nalazi levo od ulaza u Artemidin hram i na njemu raste jedna maslina), a svi momci sa Dela omotavaju pramen kose oko jedne zelene grančice i stavljaju ga na grob. Eto, takve počasti ukazuju stanovnici Dela ovim devojkama.
35) A isti oni pričaju da su na Del doputovale i prošle kroz one iste krajeve hiperborejske devojke Arga i Opija, i to još pre Hiperohe i Laodike. One su bile došle da dadu određen prilog Ilitiji za lakši porođaj, a priča se da su Arga i Opija došle sa bogovima, i njima su ukazane druge počasti. Žene su im sakupljale darove i slavile su ih u pesmi koju im je spevao Likijac Olen, a od njih su stanovnici ostrva i Jonci naučili da pevaju te pesme i da u njima spominju Argu i Opiju i da im skupljaju darove. (Ovaj Olen iz Likije ispevao je i druge stare pesme koje se pevaju na Delu.) A onaj pepeo, od žrtvovanog mesa odnosili su sa žrtvenika i njime su posipali grob Arge i Opije. A njihov grob se nalazi iza Artemidinog hrama, istočno od njega, uz samo svratište gostiju s ostrva Keja.
Herodot,
Istorija,
Knjiga Četvrta
